Momenat od pre dve godine kada sam odlučio da pređem u Devana Technologies je momenat kada sam doneo niz ključnih odluka:
- Prestajem da se potucam po svetu (stajanje usred skandinavske divljine na -32 stepena je dosta pomoglo u donošenju ove odluke).
- Počinjem zajednički život sa dugogodišnjom devojkom (sada već suprugom, sa kojom imam predivnog sina Kostu i nemačkog boksera Garija).
- Krećem da se bavim stvarima koje volim, umesto stvarima koje su dobro plaćene.
- Menjam Joomlu za WordPress.
Devana je toliko različita od klasičnog kompanijskog modela, da sam nedavno primetio da u poslednjih godinu dana, kad pričam o Devani, ne kažem skoro nikada “kompanija”, već “tim”. Od malih nogu sam igrao hokej na ledu u Partizanu, i atmosfera u Devani me mnogo podseća na hokejaške dane, gde smo svi ginuli jedni za druge, ostavljali srce na terenu, i tretirali svoje suigrače kao familiju.
Zbog toga, i zbog konstantnih zapitkivanja o kompaniji sam rešio da napišem članak o protekle dve godine u Devana Technologies, kako bih probao da dočaram koji je to emotivni rolerkoster: