Mesec dana blogovanja

Jako dugo sam odbijao da pokrenem sopstveni blog. Postoji dosta razloga protiv, od kojih sam neke pomenuo u ranijem članku. Međutim, kada me je prošla početna blog euforija, shvatio sam da pored posla i porodice nemam vremena za ovaj hobi. Moj problem je što sam bolesno pedantan, i spreman sam da trideset puta prepravljam istu rečenicu, dok ne pogodim tačan balans između konciznosti, humora i pH vrednosti (svi znaju da pH neutralni članci nisu suvoparni, a nemaju ni masne tračeve).

Ovo poslednje sam izmislio, ne postoji pH vrednost članaka.

Osim ako vam deda ne šalje sa sela slaninu umotanu u Politiku.

Opet sam se zaneo.

Nazad na temu!

Nekoliko ljudi iz ManageWP tima se prihvatilo izazova: svaki dan treba da bude okačen po članak na njihovim blogovima. Ko ne stigne, ubacuje 500 dinara u fond koji će najverovatnije završiti u humanitarne svrhe (nadam se).

Omiljeni članak? Život kroz oči gejmera Vladete Putnikovića.

Bus Plus. Glavni razlog da nabavite sopstvenog mounta.

Toliko su pozitivni oko celog izazova, da sam odlučio da im se pridružim. Naredne tri nedelje (pošto im izazov ide već nedelju dana) svaki dan ću objaviti po jedan članak o svemu i ničemu.

Šta je cilj?

Prevazići tzv. sindrom varalice i ostaviti za sobom pisani trag, da bi mi se deca jednog dana smejala što ste pisali esej o tome kako stavljam puter u kafu (ne, ne stavljam puter u kafu. Samo med). Deke i bake treba da uveseljuju decu, tako da je to plemenit cilj ;)